Нефертити

Од раног детињства сам, захваљајући свом оцу, била упућена у чари историје, историјских епоха и цивилизација које су, пре много година, живеле управо на овим географским подручјима. Свакодневни живот људи у давној прошлости ме је одувек фасцинирао, а нарочито сам била задивљена Египтом. Од слика пирамида, преко фараона и обичаја египатског народа, Египћани су ме одувек привлачили и изазивали у мени страхопоштовање и дивљење.

Зато се сад (барем у својим мислима) враћам у 14 век пре нове ере(тачније око 1350. године пре нове ере) у доба владавине 18. египатске династије, у тело друге Ахенатонове жене, Нефертити.

Као најлепша жена у Египту, желела бих да утичем на свој народ и да се потрудим да још више утичем на развој науке и на изградњу културолошких споменика у том периоду. Своју лепоту бих искористила за добијање власти, а затим бих на мудар начин, освојила срца Египћана помагајући им и делећи им неопходне намирнице и новац, упознајући се са свим становницима и помажући им у обављању свакодневних дужности. Као жена Ахенатона, не бих подржала његову идеју мењања египатске религије, већ бих му се одлучно супроставила, мењајући историју и улазећи у борбу за власт са својим мужем.Постарала бих се да се изради отров, који би затим моја сестра сипала у воду мог мужа, па бихиз те борбе изашла као нова краљица Египта, а затим бих новостечену моћ искористила за унапређење своје државе (сахрана за тад већ бившег мужа би била организована, цео град би био у жалости, а сестри бих запретила смрћу уколико неком ода шта се заправо десило). Поново бих отпочела грађање пирамида, првенствено за своју будућу гробницу, а затим и за гробове своје деце. Народ који би радио на изградњи пирамида би за то добијао новац, а робови би искључиво радили на пољопривредним имањима, обрађујући земљу и бринући о снабдевању града храном. Роб би постао уколико би прекршио само један од одређених правила и закона, који би били исписани а потом и исклесани на зидове пирамиде у којој ћу ја бити сахрањена. Сваки научник и свештеник би добио своје посебно место на двору, а сва значајнија имена и њихова открића би била исписана односно исклесана у блоку на посебној пирамиди, изграђеној у спомен свих значајних људи.Једно од правила би било да свака имућнија породица, мора да има најмање петоро деце. Жене које нису могле да роде децу би радиле као помоћнице у двору, палати и другим градским установама. Сва деца би са 14 година полагала би тест који би састављали најмудрији људи у држави, а уколико не би прошла, мушка деца би довлачила камене блокове, а женска деца би шминкала значајније египатске даме. Желела бих и да утичем и на образовање деце у Египту, па бих као један од обавезних закона увела школовање.Дечаци би се школовали од 8 до 14 године, а затим би одлазили у војску, док би за девојчице школовање трајало 2 године дуже, односно до 16 године. Изузетно пажњу бих посветила ликовној уметности, зидови сваке куће би морали да буду осликани и то на крову би се налазили најзначајнији богови, а на зидовима куће сваки дан би по један члан породице насликао један мотив који би представаљо симбол тог дана. Поред симбола би се налазио датум и година, као и иницијали мог имена као владара Египта.Изградила бих две библиотеке, једну јавну за све грађане и једну скривену у дну посебне пирамиде, која је изграђена искључиво за ту сврху . Та пирамида би била врло мала, неугледна, и служила би као украс за улаз у град, јер би град окруживале 4 пирамиде (На западу, северу, истоку и југу.Пирамида са скривеном библиотеком би била источна пирамида) и 8 сфинги (по две за сваку пирамиду). Свака од тих пирамида би имала своју тајну сврху и улогу.Једно од правила би било да најмање 10 људи месечно мора да иде из земље, да истражује друге градове и да прикупи књиге и њхове записе, а за то путовање би добијали новац и опрему.Казна за прекршај или искоришћавање овог правила би била закључавање њихове породице у специјалне рупе изграђене од камена, попут бунара са каменим блоковима, у којој би чланови њихове породице трунули.Бунари смрти би били украшени мотивима култа бога Озириса. Смртна казна не би постојала, а људи који би извршили убиство би били кажњавани тако што би били бачени у море. Деца људи који би извршили убиство би била по правилу робови, али у зависности од памети добијала би веће или мање приходе. Људи који би извршили самоубиство само би били укллоњени из државе, а њихова имена избрисана из историје.Јако сиромашне породице не би имале право да имају више од двоје деце, и такве породице би месечно добијале новчану помоћ. Уколико се ипак роди троје, четворо или више деце, та деца би била одвођења у школе, а њихови сиромашни родитељи остављени да труну у бунарима смрти.Новац би људи добијали радом на уређењу државе, радило би се од јутра па до заласка сунца. Одмор не би постојао, сем на дане када се славе одређени богови, а на такве дане била би организована велика славља и такмичења у знању и вештинама, где би најбољи добијали новац и њихов лик би био исклесан у блоковима пирамиде значајних и важних особа.На дане одмора, сваки човек би добио бесплатну храну,воду, новац или одећу у зависности од његове марљивости, од броја деце и његове памети која би била тестирана одговарањем на 3 изреке које би смислили најученији људи.Као господарица Египта не бих водила офанзивну политику, само одбрамбену, а војници би се налазили на тачно утврђеним границама египатске државе, где би константно имали преноћишта,а свако од њих би имао право да 3 пута месечно посећује породицу, али никако није смело да се догоди да више од 1000 војника недостаје у војсци у једном дану.Трудила бих се да мој народ буде што мање у контакту са другим народима, и војници на граници би поред заштите државе, која би им била примарна улога, имали задатак да испитају свакога ко жели да посети наш град, а уколико испитаник не прође тест морао би да се врати у место из ког је дошао. Свој живот бих посветила подучавању своје деце, а имала бих две палате. Јавну палату, која би се налазила у центру градаи у којој бих проводила дане, а ноћу бих одлазила у другу палату, која би се налазила испод земље, и била сакривена од остатка града. Моја деца би живела у подземној палати до своје 8 године, уз најоданије људе и најученије, а затим би од 8 године одлазила у јавну палату где би започела са својим школовањем и упознавањем са начином функционисања града.

Пре своје смрти написала бих тестамент, по којем би ме искључиво наследиле једна од мојих ћерки, и то она која прва научи технику мумифицирања, јер би у тестаменту, између осталог стајало да само оне имају право да ме сахране.Пирамида у којој бих ја била сахрањена налазила би се на другом крају града од моје подземне палате.Та пирамида не би била висока, напротив, акценат би био на чврстоћи камена, али унутрашњост те пирамиде би био лавиринт, а мапа лавиринта би била исклесана на једном каменом блоку, који би се налазио на самом улазу у држави, сакривен испод песка.

#Египат #Нефертити