Катарина Медичи

Кажу да историју пишу победници, али ја се не бих сложила са тим. Историју заправо свакодневно пишу сви људи, с тим да се неки од њих истакну, издвоје из масе својим делом и оним што су урадили, променили. Такви људи испуњавају странице уџбеника историје, а њихови поступци наилазе на различите реакције – дивљење, неразумевање, неретко и осуду. Дела тих појединаца могу нам послужити као инспирација, показатељ да можемо променити оно што желимо, али исто тако могу нам указати на могуће грешке које не би требало да понављамо.

Када бих имала могућност да проживим живот неке од историјских личности новог века, мислим да би ми било веома тешко да се одлучим за само једну особу. Морала бих да бирам између великих књижевника, револуционара, владарки, пустолова, црквених реформатора или неправедно осуђиваних научника, а то никако, сложићете се, не може бити лак избор.

Ипак, особа чији живот ми делује веома интересантно, јесте Катарина Медичи. Жена која је у историји остала упамћена по својим делима, а не по томе што је била удата за неког владара. Оно што ме фасцинира код Катарине јесте њена спремност да све подреди својим плановима. Амбициозна, истрајна у одлукама које је желела да спроведе у дело, трудила се да осигура француски трон својим синовима. Трудила се да породицу одржи на окупу, а опет са друге стране та улога мајке и заштитнице није је спречавала да вешто преговара са побуњеницима у Француској. Катарина је својом истрајношћу успела да наведе њеног мужа Анрија Другог да послуша неке од њених савета који су се тицали управљања државе и на тај начин му показала да је далеко од пуке улоге неког ко је ту да би му обезбедио наследника(мушког, свакако), што ће се показати као тачно након Анријеве смрти.

Оно што ми је такође било интересантно у вези живота Катарине Медичи јесте њено пријатељство са Нострадамусом, који је посећивао и правио наталне карте и хороскопе њеној деци. Кажу да је у сновима могла да предвиди шта ће се десити, имала је нешто попут визија.За њу се такође везује и нешто попут вештичарења и магије, што њен живот чини мистичним, другачијим.

Након смрти Анрија Другог, Катарина је била у тајној вези са вођом хугенота Колињијем, иако је знала да такав однос не може донети ништа добро, али није желела да се одрекне љубави – била је упорна. Временом је схватила да мора да бира између онога што је добро за њу и између онога што је добро за државу и изабрала је ово друго. Наредила је да се он ухапси, а заправо је игром случаја убијен. Неправедно јој се приписује да је наредила да се изврши покољ хугенота, а заправо је то било дело оних који су пошли по Колињија и онда се све отргло контроли. Осим тога, била је и заштитница уметности, а Николо Макијавели је своју књигу Владалац посветио њеном рођаку.

За Катарину не можемо рећи да је била једна од оних жена која се повиновала свему што би мушкарац, тј. супруг рекао. Умела је да се избори за себе, за своје циљеве, амбиције. Није се уклапала у тадашње оквире краљице која је ту да би обезбедила продужетак династије, што су јој многи замерали додељујући јој погрдне надимке. Тадашње патријахално и конзервативно друштво није желело да жена има неки утицај у политици, ваљда из страха од промене или једноставно страха од тога да једна жена може да влада боље од мушкарца.

Њен живот је био узбудљив, другачији, успела је да доведе до неких промена, а што је најбитније, није остала упамћена као Катарина Медичи која је била жена Анрија Другог, већ је остала упамћена као једна од најспособнијих владарки и због тога бих желела да проживим све оно што и она.

#краљица #КатаринаМедичи